| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|
| ЗР ПИП-10 | Др Илинка Б. МУШИКИЋ ПОПОВИЋ, ванредни професор, Филозофски факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини – Косовској Митровици |
 |
имејл-адреса: ilinka.musikic@pr.ac.rs https://orcid.org/0000-0002-8001-5557 |
ТЕНДЕНЦИЈЕ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Сажетак: Савремено друштво одликују нагле промене у свим сферама живота и рада. Намера нашег прилога о образовању, које познаје савремени систем васпитања и образовања у Републици Србији, као и педагошка теорија и пракса, јесте да укаже на неопходност обавезног образовања. Образовање доприноси усвајању нових знања, очувању постојећих и развијању професионалних вештина. Дакле, издвајају сe три значајне форме образовања (формално, неформално, информално) које су међусобно повезaне, допуњују се и заједно чине хомогену целину, којa се назива концептом целоживотног образовања (перманентно образовање).
У савременом друштву, поред формалног образовања које се изводи у институцијама истиче се важност неформалног образовања, јер оно представља један од битних темеља образовања у целини. Другим речима, неформално образовање преставља неопходну допуну свега онога што се у образовању и васпитању објективно није могло постићи у институцијама система – школама. Тај вид образовања, у складу са личним интересовањима и могућностима остварује сваки појединац кроз разне организоване облике образовања, изван институција образовања. За разлику од тог вида образовања, информално образовање је самоиницијативна активност кроз коју сваки појединац, на разним тачкама свог животног кретања остварује, стичући на тај начин додатна знања, вештине и навике. Човек је одлучујући фактор иновативности, развоја и унапређења свих видова образовања. Основни циљ рада је упознавање јавности са значајем образовања, као једном од главних питања педагогије. Дакле, фокус рада чине сви облици образовања, као и разни програми доживотног образовања инивидуе значајних за напредак у раду и друштву.
Кључне речи: образовање, формално, неформално, информално, перманентно.
TENDENCIES OF COMPULSORY EDUCATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Abstract: Modern society is characterized by sudden changes in all spheres of life and work. The purpose of our article on education, which is based on the modern system of upbringing and education in the Republic of Serbia, as well as pedagogical theory and practice, is to point out the necessity of compulsory education. Education contributes to the acquisition of new knowledge, the preservation of existing ones and the development of professional skills. Therefore, three significant forms of education can be distinguished (formal, non– formal, informal) which are interconnected, complement each other and together form a homogeneous whole, which is called the concept of lifelong education (permanent education).
In modern society, in addition to formal education carried out in institutions, the importance of informal education is emphasized, because it represents one of the essential foundations of education as a whole. In other words, informal education represents a necessary complement to everything that could not objectively be achieved in the institutions of the system – schools. This type of education, in accordance with personal interests and capabilities, is achieved by each individual through various organized forms of education, outside of educational institutions. Unlike this type of education, informal education is a self– initiative activity through which each individual, at various points in their life journey, achieves, thereby acquiring additional knowledge, skills and habits. Man is the decisive factor in innovation, development and improvement of all types of education. The main goal of the work is to familiarize the public with the importance of education, as one of the main issues of pedagogy. Therefore, the focus of the work is all forms of education, as well as various programs of lifelong education of individuals significant for progress in work and society.
Key words: education, formal, non– formal, informal, permanent.
ЛИТЕРАТУРА
Ачански, Д. (2009). Центар за неформално образовање и целоживотно учење, www.cnell.org/neformalno– obrazovanje.html
Bola, H.S. (1986). Perspektive neformalnog obrazovanja. u: Perspektive obrazovanja – izbor članka iz časopisa Perspectives, UNESCO, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2, pp. 213– 227.
Brookfield, S.D. (1986). Understanding and Facilitating Adult Learning, San Francisko:Jossey– Bass.
Garabinović, D. (2017). Preduzetništvo i uloga permanentnog obrazovanja u njegovom razvoju Informacione tehnologije, obrazovanje i preduzetništvo, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, pp.443– 450.
Delor, Ž. (1996). Obrazovanje – skrivena riznica – UNESKO: Izveštaj Međunarodne komisije o obrazovanju za XXI vek. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije – Sektor za istraživanje i razvoj obrazovanja.
Илич, И. (1980). Доле школе. Београд:Бигз.
Jarvis, P. (1996). Sociology of Adult Education, in: Tuijnman, A., Ed., International Encyclopedia of Adult Education and Training, Oxford: Pergamon Press/Elsevier Science.
Каменов, Е. (2002). Предшколска педагогија 1, Београд:Завод за уџбенике и наставна средства.
Кулић, Р., Арсић, Р., Рајчевић, П., Минић, В.(2019). Педагогија темељна питања Лепосавић– Косовска Митровица.
Круљ, Р.; Кaчaпoр,С.; Кулић, Р. (2003). Педагогија. Београд: Свет књиге.
Кулић, Р.; Деспотовић, М. (2010). Увод у андрагогију. Београд: Свет књиге.
Knight, J. (2021). “Higher Education Internationalization: Concepts, Rationales, and Framew– оrks.” Revista REDALINT. Universidad, Internacionalización e Integración Regional 1 (1): 65–88.
Langran, P. (1976). Uvod u permanentno obrazovanja. Beograd: BIGZ.
Legendre, R. (1993). Dictionnaire actuel de l’éducation, Montreal/Paris: Guérin et Eska.
Минић, В. (2012). Основно образовање у Србији у другој половини ХХ века. Лепосавић: Учитељски факултет.
Марковић, Д. (2005). Шта је информално у неформалном образовању? Неформално образовање у Европи. Београд: Група „Хајде…“.
Милутиновић, Ј. (2003). Информално образовање – појмовни оквир и карактеристике, Педагошка стварност, XLIX, 5– 6, стр. 394– 407
Милутиновић, Ј. (2005). Улога информалних облика образовања у реформи система васпитања и образовања. У Е. Каменов (ур.), Реформа школског система у условима транзиције (стр. 68–82). Нови Сад: Филозофски факултет.
Миловановић, Д. (2009). Неформално образовање у Србији; ‚‚WAVE”,INTERNATIONAL YOOTH WEB MAGAZINE. http://www.wavemagazine.net/ preuzeto 15.07.2025.
Пастуовић, Н.(2010).Одгој одраслих, Андрагошки гласник, Вол. 14, бр. 1, pр. 7– 20.
Petković, S. (2018). Desk study on the value of informal education, with special attention to its contribution to citizenship education, civic participation and intercultural dialogue and learning, European citizenship, peace– building and conflict transformation. Luxembourg: Publications Office of the European Union. https:// pjp– eu.coe.int/documents/42128013/47261707/Desk– Study– Value– of– INFED. pdf/05fd448e– 6e01– 23cf– 03ca– 010c982cdf8a preuzeto 22.07.2025.
Савићевић, Д. (1983). Човјек и доживотно образовање. Титоград: Републички завод за унапређивање школства.
Samolovčev, В. (1984). Neformalno obrazovanje odraslih kao edukativni pokret i teorijska pojava Andragoški centar
Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек, Бања Лука: ТТ– Центар
Филиповић, Д. (1984). Андрагошка мисао и акција. Београд.
EU programme for education, training, youth and sport: http://ec.europa.eu/programmes/erasmus– plus/individuals_en#tab– 1– 0, preuzeto 25.07. 2025.
European Commission. 2022. Erasmus+ Programme Guide 2023. European Commision. https://erasmus– plus.ec.europa.eu/document/erasmus– programme– guide– 2023– version– 1 preuzeto 20.07.2025
