ЗР ПИП-11

Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА
ЗР ПИП-11	Др Мирјана М. СИМИЋ, доцент, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу, Универзитет у Приштини – Косовској Митровици
	имејл-адреса: mirjana.simic@pr.ac.rs  https://orcid.org/0000-0001-9832-0210

 

СОЦИЈАЛНЕ КОМПЕТЕНЦИЈE НАСТАВНИКА У САВРЕМЕНОВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ

Сажетак: Социјалне компетенције наставника једне су од кључних компетенција за успешан рад у васпитно-образовним установама. Социјална компетенција подразумева комуникацију, емпатију, сарадњу, кооперативност, способност решавања конфликта и истрајност у обављању задатака. Захтеви који се наставницима постављају када је реч о професионализму, компетенцији, компетицији сваким даном су све захтевнији и одговорнији. Данас у времену техничко-технолошке револуције, брзог протока информација, наставник треба да буде узор кога ученици опонашају. Наставник мора да поседује способност да пружи прилику ученику да искаже своје мишљење и ставове без присуства страха и непријатног осећаја тескобе. Велики број агресија, деструкције и неприхватљивог понашања, потешкоћа у интеракцији, указују на проблеме у социјализацији. Нажалост, наставник их може изазвати непримереним понашањем. Али зато социјално компетентан наставник ће развити социјалне компетенције ученика и то: успостављање ауторитета и поверења, поштовање дечијих осећања, уважавање индивидуалних разлика, позитивно етикетирање дечијих карактера. Стога је циљ рада да схватимо колика је улога и значај социјално компетентног наставника, да превентивно утиче на неприхватљиво понашање, развијајући социјалну свест критички моралног оријентисаног ученика у времену поремећених моралних вредности.

У савременој школи места има само за формативног наставника, који се слушањем и размишљањем укључује у разговор са ученицима, успостављајући партнерски ауторитет социјално и педагошки интегративне особе.

Кључне речи: социјалне компетенције, васпитно-образовни систем, комуникација, наставник, ученик.

SOCIAL COMPETENCIES OF TEACHERS IN THE MODERN EDUCATIONAL SYSTEM

Abstract: Social competences of teachers are one of the key competencies for successful work in educational institutions. Social competences include communication, empathy, cooperation, cooperativeness, the ability to resolve conflicts and perseverance in completing tasks. The demands placed on teachers when it comes to professionalism. Competence, competence are becoming more demanding and responsible every day. Today, in the era of technical and technological revolution, the rapid flow of information, the teacher should be a role model for students to imitate. The teacher must have the ability to provide the opportunity for the student to express his or her opinions and attitudes without the presence of fear and an unpleasant feeling of anxiety. A large number of aggressions, destruction and unacceptable behavior, difficulties in interaction, indicate problems in socialization. Unfortunately, the teacher can cause them with inappropriate behavior. However, a socially competent teacher will develop the social competencies of students, namely: establishing authority and trust, respecting children`s feelings, appreciating individual differences, positively labeling children`s characters. Therefore, the aim of the paper is to understand the role and importance of a socially competent teacher, to preventively influence unacceptable behavior by developing the social awareness of a critically morally oriented student in a time of disturbed moral values.

In a modern school, there is only room for a formative teacher, who, through listening and thinking, engages in conversation with students, establishing the partner authority of a socially and pedagogically integrative person.

Keywords: social competencies, educational system, communication, teacher, student.

ЛИТЕРАТУРА

Андрић, А., Добрић, Т. и Мушикић-Поповић, И. (2020). Појам и значај вербалне комуникације у предшколској педагошкој интеракцији. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (260). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Златић, Л. и Луковић, С. (2020). Улога наставника у развоју социоемоционалних вештина ученика. У:С, Маринковић (ур.). Наука и настава у васпитно-образовном контексту. (95-107). Ужице: Педагошки факултет у Ужицу.

Јелић, М. (2015). Педагошке импликације развијања социјалне компетентности деце и младих без родитељског старања. Докторски рад. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет – Одсек за педагогију.

Љубисављевић, Д. (2020). Наставник 21. века. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (156). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Миловановић, Р. (2016). Социјалне компетенције и анксиозност кандидата за педагошки факултет. Узданица, XIII (2), 82. https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2019/01.pdf

Млинаревић, В. и Борић, Е. (2007). Стручни развој учитеља као претпоставка савремене школе. У: В, Превишић, Н, Шољан, Н, Хрватић (ур.). Први конгрес педагога Хрватске педагогије: према целоживотном образовању и друштву знања. (423). Загреб: Хрватско педагогијско друштво.

Милачић, В. (2020). Фактори који утичу на компетенције васпитача. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (128). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Огненовски, С. (2020). Креативни аспект комуникације детета и васпитача у предшколском узрасту. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (267). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Павићевић, М. и Живковић, Т. (2022). Социјални ресурси и социјалне стратегије као предикатори социјалне усамљености. ДХС (1), 552. DOI:10.51558/2490-3647.2022.7.1.5

Радојевић, Т., Арсић, З. и Компировић, Т. (2020). Значај комуникације и комуникацијске компетентности васпитача за успешан васпитно-образовни рад са децом предшколског узраста. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (65-71). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Секулић, М. и Аритоновић, Д. (2020). Стручно усавршавање васпитача као потреба повећања компетентности у васпитно-образовном раду. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (100). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Сучевић, В. (2009). Социјалне и радне компетенције васпитача као предуслов квалитетног васпитно-образовног рада у предшколској установи. Норма, XIV (2), 184-185. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-7129/2009/0353-71290902179S.pdf

Цветковић, М. и Милошевић, О. (2020). Модерно образовање – конструктивистички приступ. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (199). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.

Шевкушић, С. (2020). Значај комуникацијске компетентности васпитача за дечији социјални и емоционални развој. У: П, Јашовић (ур.). Зборник радова са 15-конференције са међународним учешћем, Васпитач у 21. веку. Значај компетентности васпитача за квалитет васпитања и образовања деце предшколског узраста. (35-40). Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија.