| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|||||||
| ЗР ПИП-12
|
|
MODERN METHODS IN PHYSICS TEACHING
Abstract: Physics teaching, as a problem-based and research-based approach, aims to enable students to solve problems, express their opinions, and apply physical laws. During regular classes at the primary and secondary school levels in the Republic of Serbia, knowledge is mainly transferred, and situations in which students gain knowledge through research work (collecting data, formulating and testing hypotheses, and drawing conclusions) are rare. For learning to be understandable for students from an early age, it is essential to create conditions that enable them to participate in the independent process of finding answers to problems as early as possible. This implies that students actively consider and find knowledge in the environment in which they live. The most common form of teaching is frontal, and students rarely have the opportunity to work in groups and learn through cooperation and the exchange of knowledge, instead being mostly passive listeners. Today, there is an effort to base the learning of natural science content on a research approach. The teacher in the teaching process should not be just a lecturer, but a teacher who guides students in learning and developing scientific and critical thinking. Learning physics based on an experiment triggers thinking activities, whether the experiment is observed or performed independently. During the experiment, everything observed triggers thinking, and an explanation and understanding of the meaning of the expression are sought. This paper examines contemporary teaching methods in physics and proposes practical approaches that yield positive results. These methods include applying information technology in teaching, learning through discovery and experimentation, and learning by solving problems. Experiments visually demonstrate events and phenomena described by physical laws and principles. This paper explicitly discusses experiments in optics. Through individual and teamwork, students can master the design of experiments, and presenting content with the help of multimedia technology enables active learning and contributes to more productive teaching. Scientific methods of reasoning are essential here, including analogy, induction, and deduction. The primary goal of these modern methods is to adopt scientific concepts, challenge opinions, and seek the correct attitude. This creates conditions that enable student development, making the student the primary focus of the teaching process. The application of modern methods makes teaching more efficient and of higher quality. Modern methods enable students to successfully integrate and connect new concepts with those already established in the existing body of knowledge.
Keywords: physics teaching, modern methods, experiments, and information technology.
САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ У НАСТАВИ ФИЗИКЕ
Сажетак: Настава физике као настава заснована на проблемима и истраживању има за циљ да омогући ученицима да решавају проблеме, изражавају своја мишљења и фокусирају се на примену физичких закона. Током редовне наставе, знање се углавном преноси, а ситуације у којима ученици стичу знање кроз истраживачки рад (прикупљање података, формулисање и тестирање хипотеза и извођење закључака) су ретке. Да би учење било разумљиво ученицима од раног узраста, неопходно је створити услове да се што раније укључе у самосталан процес проналажења одговора на проблеме. То подразумева да ученици активно разматрају и проналазе знање у окружењу у којем живе. Најчешћи облик наставе је фронтални, а ученици ретко имају прилику да раде у групама и уче кроз сарадњу и размену знања, већ су углавном само пасивни слушаоци. Данас се настоји да се учење садржаја природних наука заснива на истраживачком приступу. Наставник у наставном процесу не треба да буде само предавач већ наставник који води ученике у учењу и развијању научно-критичког мишљења. Учење физике на основу експеримента покреће мисаоне активности, било да се експеримент посматра или изводи самостално. Током експеримента, све што се посматра покреће размишљање и тражи се објашњење и разумевање значења израза. Рад анализира савремене методе наставе у физици и предлаже методе које дају добре резултате. Ове методе укључују примену информационих технологија у настави, учење кроз откривање експериментисањем и учење решавањем проблема. Експерименти визуелно демонстрирају догађаје и појаве описане физичким законима и принципима. У раду се експлицитно разматрају експерименти у оптици. Кроз индивидуални и тимски рад, ученици могу савладати дизајн експеримената, а презентовање садржаја уз помоћ мултимедијалне технологије омогућава активно учење и доприноси продуктивнијој настави. Овде су неопходне научне методе резоновања: аналогија, индукција и дедукција. Главни циљ ових савремених метода је усвајање научних концепата, суочавање мишљења и тражење исправног става. Ово ствара услове у којима ће се постићи развој ученика, па ученик постаје субјект наставног процеса. Примена савремених метода чини наставу ефикаснијом и квалитетнијом. Савремене методе омогућавају ученицима да успешно интегришу и повежу нове концепте са онима који су већ у постојећем стаблу знања.
Кључне речи: настава физике, савремене методе, експерименти и информационе технологије.
REFERENCES
Bakota, K. (2004). Prilog suvremenom pristupu nastave povijesti u osnovnom obrazovanju učenika s posebnim potrebama. Napredak, 145(1), 53–61.
Baş, S. (2010). Effects of multiple intelligences instruction strategy on students’ achievement levels and attitudes towards English lesson. Cypriot Journal of Educational Sciences, 5, 167–180. https://www.academia.edu/34804742
Bligh, D. (2000). What’s the use of lectures? San Francisco, CA: Jossey-Bass.
Cano, E. M., Ruiz, J. G., & Garcia, I. A. (2013). Integrating a learning constructionist environment and the instructional design approach into the definition of a basic course for embedded systems design. Computer Applications in Engineering Education, 23(1), 36–53. https://doi.org/10.1002/cae.21574
Castronova, J. (2002). Discovery learning for the 21st Century: Article Manuscript. Action Research Exchange, 1. http://hdl.handle.net/10428/1257
Gedgrave, I. (2009). Modern teaching of physics (1st ed.). Global Media. https://www.academia.edu/19623877
Glaser, W. (1999). Nastavnik u kvalitetnoj školi. Zagreb: Educa.
Jakšić, A., Mitrović, K., Ćurčić, J., & Gračanin, D. (2021). Tradicionalna vs. onlajn nastava: prednosti i izazovi. U XXVII Skup Trendovi razvoja: Online nastava na univerzitetima, Trend zbornik 9b (str. 181–184). http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2021/radovi/T1.3/T1.3-9.pdf
Jovanović, S., & Todorović, D. (2022). Praktikum iz elektromagnetizma i optike. Priština: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Prištini.
Keller, C. J., Finkelstein, N. D., Perkins, K. K., & Pollock, S. J. (2006). Assessing the effectiveness of computer simulations combined with tutorials in introductory physics recitations for undergraduate students. In AIP Conference Proceedings (Vol. 818, pp. 109–112). https://doi.org/10.1063/1.2177035
Lavonen, J., Angell, C., Byman, R., Henriksen, E., & Koponen, I. (2007). Social interaction in upper secondary physics classrooms in Finland and Norway: A survey of students’ expectations. Scandinavian Journal of Educational Research, 51(1), 81–101. https://doi.org/10.1080/00313830601079082
Lazar, D., & Bogdanović, I. (2019). Osnovi metodike nastave fizike. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku. https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/328331015
Lyons, T. (2006). The jigsaw of falling enrolments in physics and chemistry courses: Putting some pieces together. Research in Science Education, 36(3), 285–311. https://doi.org/10.1007/s11165-005-9008-z
Matijević, M., & Radovanović, D. (2011). Nastava usmjerena na učenika: prinosi razvoju metodika nastavnih predmeta u srednjim školama. Zagreb: Školske novine. https://www.scribd.com/document/459358412
Miroslav, N. (2010). Modern methods applied in teaching physics. Communications – Scientific Letters of the University of Žilina, 12(3), 72–74. https://doi.org/10.26552/com.C.2010.3.72-74
Mitrović, M., & Žekić, A. (2013). Didaktika fizike. Beograd: Serbia.
Perkins, K., Adams, W., Dubson, M., Finkelstein, N., Reid, S., Wieman, C., & LeMaster, R. (2006). PhET: Interactive simulations for teaching and learning physics. The Physics Teacher, 44(1), 18–23. https://doi.org/10.1119/1.2150754
Rendić-Miočević, I. (2005). Učenik – istražitelj prošlosti: novi smjerovi u nastavi povijesti. Zagreb: Školska knjiga.
Schaal, S. (2010). Enriching traditional biology lectures—Digital concept maps and their influence on achievement and motivation. World Journal on Educational Technology, 2(1), 42–54. https://www.academia.edu/34868319
Smithers, R. (2006, August 11). Physics in downward spiral as pupils think it is too difficult. The Guardian. https://www.theguardian.com/uk/2006/aug/11/schools.alevels
Tot, D. (2010). Učeničke kompetencije i suvremena nastava. Odgojne znanosti, 12(1), 65–78. https://hrcak.srce.hr/59600
Wassell, B. A., & Stith, I. (2007). Becoming an urban physics and math teacher: Infinite potential. In Science & Technology Education Library (Vol. 32). Springer. https://link.springer.com/content/pdf/bfm%3A978-1-4020-5922-3%2F1.pdf
