| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|
| ЗР ПИП-13 | Кристина В. РАЈКОВИЋ МИЛЕНКОВИЋ, докторанд, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију ФАСПЕР, Универзитет у Београду |
 |
имејл-адреса: rajkovick13@gmail.com |
СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ – ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ
Сажетак: Заговорници инклузивног образовања су дуги низ година истицали потребу за усвајањем права о једнаком образовању за сву децу, без обзира на њихов здравствени статус, етичку и религијску припадност, имовинско стање и способности. Позивајући се на моралну исправност и максимизацију бенефита у целокупном образовном систем, резултирало је доношењем значајног међународног документа и на нашим просторима, при чему је развој инклузивног образовања од 2009. године подржан новом легислативом.
Инклузивно образовање представља процес који настоји да одговори на различитост потреба свих ученика путем повећавања учешћа у учењуизаједницама, и смањењује искљученост у оквиру образовања. Инклузивно образовање подразумеваизмене и модификације садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која обухвата сву децу и уверењем да држава има одговорност да сваком детету омогући образовање. Међутим, упркос законској подлози за процес развоја инклузивног образовања, недовољно пажње се посвећује имплементацији постојећих закона. Бројни изазови који стоје на путу инклузивног образовања се крећу од неразумевања друштва и неприхватања нових образовних приступа, преко недовољне припремљености наставника за рад са децом са развојним сметњама, до физичких баријера у школским установама и недостатка асистивне технологије. Насупрот тога, идентификована је и спремност друштва за њихово уклањање и могућност проналаска решења. С тим у вези, стратегије за унапређивањеинклузивног образовања се требају базирати на успостављању нових структура на националном, локалном и школском нивоу; обукама и унапређивањемвештина наставника, обезбеђивањем додатних финансијских средстава усмерених на развој школа, развој мрежа подршке и јавне промоције. Такође, од посебног значаја је истаћи потребу за ангажовањем дефектолога у редовним школама, чија подршка представља незаобилазну карику у овом процесу.
Имајући у виду ове податке, процес унапређивањаинклузивне школске праксе подразумева крупне промене на више различитих нивоа, при чему је акценат на изградњи образовног система на заједничким вредностима у коме ће се створити квалитетни услови за учење, неопходних за унапређење дугорочних циљева образовања сваког детета на нашим просторима.
Кључне речи:Инклузивно образовање, стратегије, унапређење.
STRATEGIES FOR IMPROVING INCLUSIVE EDUCATION IN SERBIA-CHALLENGES AND OPPORTUNITIES
Abstract: Proponents of inclusive education have for many years stressed the need for the adoption of the right to equal education for all children, regardless of their health status, gender, age, ethnical and religious affiliation, property status and abilities. Referring to moral correctness and maximization of benefits in the entire educational system, it resulted in the adoption of an important international document in our region, where the development of inclusive education has been suported by new legislation since 2009.
Inclusive education, according to a generally accepted definition, is a process that takes into account and responds to the diversity of the need of all students by increasing participation in leraning, cultures and communities, as well as reducing exclusion within education. Inclusive education implies changes and modifications of content, approaches, structures and strategies, with the belief that the states has the responsibility to provide education to every child. However, despite the legal basis for the process of creating inclusive education, insufficient attention is paid to the implementationof existing laws. Numerous challenges that stand on the way of inclusive education range from society’s misunderstanding and rejecttion of new educational approaches, trough isufficient preparation of teachers to work with children with developmental disabilities, to the physical barriers in school institutions and lack of assistive technology. On the contrary, the readiness of the society for their removal them and the possibility of finding a solution were also identified. In this regard, strategies for improving inclusive education in our region can be based on the stablishment of new structures at the national, local and school level; by training and improving skills of teachers, providing additional financial resources aimed at the development of school, the development of support network and public promotion. Also, it is of particular importance to point out the need to engage special educator in regular schools, whose support is an indispensable link in this process.
Bearing to mind this informations, the process of improving inclusive school practice implies major changes at several different levels, such as the emphasis on building an educational system based on common values, in which quality conditions for learning will be created, necessary for the improvement of the long-term goals of the education of every child in our region.
Keywords: Inclusive edcuation, strategies, improvement.
ЛИТЕРАТУРА
Booth, T., & Ainscow, M. (2011). Index for incluscion: Developing learning and participation in school. Bristol: Centre for Studies on Inclusive Education.
Conversi, D. (2015). War and Nationalism. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, 25(2), 363-370. https://dx.doi.org/10.1016/B978-0-08-097086-8.96038-0
Dimoski, S. iNikolić, G. (2015). Značaj odnosa društva prema osobama sa smetnjama u razvoju za realizaciju obrazovne inkluzije u Srbiji. Sociološki pregled, 49(4), 419-443. https://DOI:10.5937/socpreg154419D
Dizdarević, A., Vantić-Tanjić, M., iNikolić, M. (2010). Inclusive education in Bosnia and Herzegovina. US-China Education Rewiev, 7(3), 92-100.
Epstein, L. J. (2011). School, family and community partnerships: Prepating educators and improving schools. New York: Routledge.
Florian, L., & Black-Hawkins, K. (2011). Exploring inclusive pedagogy. British Educational Research Journal, 37(5). 813-828. https://doi.org/10.1080/01411926.2010.501096
Illich, I. (1971). Deschooling society. New York: Harper & Row.
Jablan, B., Stanimirov, K. iGrbović, A. (2009). Realnost i perspektiva inkluzivnog obrazovanja dece sa oštećenjem vida u našoj sredini. Pedagogija, 2-12.
Jovanović, O. iRajović, V. (2013). The barriers to inclusive education: Mapping 10 years of Serbian teachers attitude towards inclusive education. Journal of Special Education and Rehabilitation, 14(3-4), 78-97. https://DOI:10.2478/jser-2013-001210.2478
Kausik, H. N., & Hussain, D. (2023). The impact of inclusive education on academic, motivation self-efficacy and well-being of students with learning disability. Journal of Educational Psychology, 115(4), 789-803. https://doi.org/10.1177/00220574211031957
Lama, A. (2018). The value of inclusive education in Kosovo. International Journal of Advanced Research, 6(12), 841-845. https://doi.org/10.21474/IJARO1/8207
Lazarević, E. i Kopas-Vukašinović, E. (2023). The parents of children with disabilities in inclusive education in Serbia. International Journal about Parents in Educations, 7(2), 11-20. https://doi.org/10.54195/ijpe.18216
Macura, S. (2015). Inkluzivno obrazovanje: Kvalitetno obrazovanje za sve. Kragujevac: Fakultet pedagoških nauka
Mareta, M., Alimah, A., & Muhammad, M. (2024). Inclusive eduction and justice for students with special needs in Madrasas. Journal of Islamic Studes, 28(2), 933-960. https://doi:10.20414/ujis.v28i2.862
Mayya, M., &Sa’ud, U. S. (2019). Key factors on implementing inclusion policy in schools. U. Komariah, T. C. &Kurniady, D. A. (ur.), Proceeding of the 2nd International Conference on Research of Educational Administration and Management (ICREAM 2018) (str. 114-119). Bandug: Atlantis Press.
McKenney, S. (2013). As early as possible. U. A. Meijer, J. W. C. (Ur.), Inclusive Education in Europe: Putting theory into practice – Reflections from researchers (str. 27-38). Odense: European Agency for Special Needs and Inclusive Education.
Mezzanotte, C. (2022). The justification for inclusive education in Australia. Prospects, 51(3), 291-308. https://doi.org/10.1007/s11125-020-09494-x
Newman, P. J. &Lendak-Kabok, K. (2024). War veterans, minorities and crisis points in Yugoslav welfare. European Review of History, 31(2), 310-329. https://doi.org/10.1080/13507486.2024.2315600
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. (2015). Redovni godišnji izveštaj poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu. https://ravnopravnost.gov.rs/ wp-content/uploads/2016/09/Redovni-godisnji-izvestaj-poverenika-za-2015.pdf Preuzeto 15. maja 2025.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. (2023). Redovni godišnji izveštaj poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu. https://ravnopravnost.gov.rs/ wp-content/uploads/2024/03/RGI-2023.pdfPreuzeto 10. maja 2025.
Rapaić, D., Nedović, G., Ilić, S., iStojković, I. (2008). Zakonski okviri inkluzivna praksa. U. Radovanović, D. (ur.), U susret inkluziji – dileme u teoriji i praksi (str. 9-25). Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Rajšli Tokoš, E. (2020). Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Norma, 25(1), 31-42. https://doi:10.5937/norma2001031R
Roldan, M. S., Marauri, J., Aubert, A., &Flecha, R. (2021). How inclusive interactive learning environments benefits students without special needs. Frontiers in Psyscoholy, 12(1), 2-15. https://doi.3389/fpsyg.2021.661427
Sukys, S., Dumciene, A, &Lapeniene, D. (2015). Parental involvement in inclusive education of children with special educational needs. Scientific Journal Publishers, 43(2), 327-338(12). https://doi.org/10.2224/sbp.2015.43.2.327
Thrasher, A., & Brooke, J. (2015). The advantages of inclusive preschool for typical children.https://www.colorado.edu/slhs/2015/09/16/advantages-inclusive-preschool-typical-children Preuzeto 25. maja 2025.
UNESCO. (1994). The Salamanca Statemend and Framework for Action on Special Education. UNESCO. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/ pf0000098427 Preuzeto 23. maja 2025.
UNESCO. (2005). Annual report 2005: For every child, reimagine. UNICEF. https://www.unicef.org/reports/annual-report-2005 Preuzeto 20. maja 2025.
UNESCO. (2020). Inclusion and education: All means all. Global education monitoring report. UNESCO. https://unesdoc.unesco.org/ark:/ 48223/pf0000373718 Preuzeto 23. maja 2025.
UNESCO. (2025). Inclusion in education. UNESCO. https://www.unesco.org/en/ inclusion-education/need-know Preuzeto 23. maja 2025.
UNICEF. (2020). Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju za period od 2015. do 2018. godine. UNICEF Srbija. https://www.unicef.org/serbia/ publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju Preuzeto 20. maja 2025.
UNICEF. (2021). Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period od 2019. do 2021. godine. UNICEF Srbija. https://www.unicef.org/serbia /publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju-u-republici-srbiji-2019-2021 Preuzeto 21. maja 2025.
UNICEF. (2022). Inkluzivnoobrazovanje – odgovornostisvihnas, zajedno za svakodete. UNICEF Srbija. https://www.unicef.org/serbia/medija-centar/vesti/inkluzivno-obrazovanje-odgovornost-svih-nas-zajedno-za-svako-detePreuzeto 21. maja 2025.
Vujačić, M., Lazarević, E. iĐević, R. (2015). Inkluzivno obrazovaje – od zakonske regulative do praktične realizacije. Teme, 39(1), 231-247.
Winzer, M. A. (1993). The history of Special Education: From isolation to integration. Washington: Gallaudet University Press.
Waitoller, R. F., &Kozleski, B. E. (2013). Working in boundary practices: Identity development and learning in partnerships for inclusive education. Teaching and Teacher Education, 31(1), 35-45. https://doi.org/10.1016/j.tate.2012.11.006
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Službeni glasnik RS, br. 72/ 2009, 129/2020 i 92/2023 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Službeni glasnik RS, br. 6/2020.
Zaštitnik građana. (2024). Poseban izveštaj o inkluzivnom obrazovanju. https://www.ombudsman.rs/attachments/article/7990/Poseban%20izvestaj%20Zastitnika%20gradjana.pdf Preuzeto 20. aprila 2025.
