| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|||||
| ЗР ПИП-14
|
|
ПИТАЊА УЧЕШЋА ВАСПИТАЧА И ДЕЦЕ КРОЗ ПРИЗМУ СОЦИОКУЛТУРНЕ ТЕОРИЈЕ
Сажетак: У раду се апострофира значај социокултурне теорије, односно разматрају се њене поставке у контексту предшколског васпитања и образовања. Најпре се сагледавају одреднице програма заснованог на идеологији поменуте теорије. Даље, рад се бави одређењем учења као социјалног процеса што даље отвара питања учешћа васпитача и деце током заједничке коконструкције знања. Посебан осврт ставља се на деловање васпитача, односно начине његовог учешћа у развијању интегрисаног приступа у учењу. Све наведено упућује да се начин на који се сагледава програм, односно парадигма којом се водимо у разумевању васпитно-образовне праксе рефлектује на целокупну структуру и културу установе.
Кључне речи: социокултурна теорија, учење, интегрисани приступ, васпитач.
ISSUES OF PARTICIPATION OF EDUCATORS AND CHILDREN THROUGH THE PRISM OF SOCIOCULTURAL THEORY
Abstract: The paper emphasizes the importance of sociocultural theory, i.e. its propositions in the context of preschool education are discussed. First, the determinants of the program based on the ideology of the aforementioned theory are examined. Next, the paper deals with the definition of learning as a social process, which further opens up questions of the participation of educators and children during the joint co-construction of knowledge. Special attention is paid to the actions of educators, i.e. the ways of their participation in developing an integrated approach to learning. All of the above indicates that the way in which the program is viewed, i.e. the paradigm that guides us in understanding educational practice, is reflected in the entire structure and culture of the institution.
Keywords: sociocultural theory, learning, integrated approach, educator.
ЛИТЕРАТУРА
Вујичић, Л. (2008). Култура одгојно-образовне установе и квалитета промјена одгојно-образовне праксе. Педагогијска истраживања, 5(1), 7-21.
Вулфолк, А., Хјуз, М. и Волкап, В. (2014). Психологија у образовању I. Београд: Clio.
Крњаја, Ж. (2011). Схватање развоја као оријентација предшколског курикулума. Педагогија, 11(4), 541- 551.
Крњаја, Ж. (2013). Развијање образовних програма: где су педагози? У Крњаја, Ж., Павловић Бренеселовић, Д. и К. Поповић (ур.) Педагог између теорије и праксе – зборник радова (85-91). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за педагогију и андрагогију.
Крњаја, Ж. (2014). Дисциплинарни или интегрисани курикулум: три разлике. Настава и васпитање, 13(2), 189-202.
Крњаја, Ж. (2014). Идеологије образовних програма – шта очекујемо од образовања – стање и перспективе у Србији. Социологија, 56(3), 286-303.
Крњаја, Ж. (2016). Где станује квалитет: развијање праксе дечјег вртића, књига 3. Београд: Институт за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Крњаја, Ж. и Павловић Бренеселовић, Д. (2022). Водич за развијање теме/пројеката са децом: интегрисани приступ учењу кроз теме/пројекте у складу са Основама програма ПВО „Године узлета“. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Малашић, А. (2015). Дијете, одгојитељ, архитект – партнерско суконструирање просторно-материјалнога окружења дјечјега вртића. Живот и школа: часопис за теорију и праксу одгоја и образовања, 61(1), 123-133.
Основе програма предшколског васпитања и образовања – Године узлета (2019). Службени гласник РС-Просветни гласник, бр.16.
Павловић Бренеселовић, Д. и Крњаја, Ж. (2014). Основе програма као димензија квалитета предшколског васпитања и образовања. Педагогија, 69(2): 212–228.
Павловић Бренеселовић, Д. и Крњаја, Ж. (2017). Калеидоскоп: основе диверсификованих програма предшколског васпитања и образовања. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за педагогију и андрагогију.
Павловић Бренеселовић, Д. и Крњаја, Ж. (2018). Грађење квалитете у пракси вртића. Одгојно-образовне теме, 1(1-2), 25-47.
Павловић Бренселовић, Д. (2012). Односи на раним узрастима. У Бацуал, А. (ур.) Стандарди за развој и учење деце раних узраста у Србији (стр.133-150). Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за психиологију.
Петровић Сочо, Б. (2007). Контекст установе за рани одгој и образовање-холистички приступ. Загреб: Мали професор.
Слуњски, Е. (2012). Изазови и перспективе развоја курикулума раног одгоја. У Пехлић, И., Вејо, Е. и Хасанагић, А. (ур.) Знанствена монографија: Сувремени токови у раном одгоју (стр.315-331), Зеница: Исламски педагошки факултет Универзитета у Зеници.
Стаменковић, И. (2023а). Критичко промишљање о природи и квалитету односа васпитача и деце. У С. Зуковић (ур.), Зборнику радова Међународна научна конференција „Педагогија – јуче, данас, сутра“ (стр. 209-218). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет.
Стаменковић, И. (2023б). Поимање детета, детињства, развоја и учења из постмодерне перспективе. У Ј. Стаматовић (ур.), Зборнику радова Савремено предшколско васпитање и образовање – тенденције, изазови и могућности (стр. 91-100). Ужице: Педагошки факултет у Ужицу.
