| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|
| ЗР УВР-02 | Др Бране Р. МИКАНОВИЋ, редовни професор, Филозофски факултетет, Универзитет у Бањој Луци |
 |
имејл-адреса: brane.mikanovic@ff.unibl.org https://orcid.org/0009-0007-7599-1645 |
ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ УСМЕРЕНО НА РАЗВОЈ АУТОНОМИЈЕ ВАСПИТАНИКА – ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ
Сажетак: У образовним политикама на нашим просторима нису препознате и нису довољно видљиве јединствене стратегије васпитања и образовања које произилазе из захтева и промена које доноси савременост и које су усмерене на будућност. Полазаћи од савременог одређења да општи циљ васпитања представља развој општих и професионалних компетенција, неопходних за учење, живот и рад у условима трајних општедруштвених промена и убрзаног научно-техничког и технолошког напретка човечанства, целокупно васпитање и образовање треба усмерити на оспосбљавање за будућност. То је једино могуће постићи савременим стратегијама васпитања и образовања које осигуравају развој аутoномије васпитаника.
Аутономија васпитаника као савремени педагошки термин има широка појмовна одређења и значења. У процесу васпитања и образовања сваки васпитаник се налази на одређеној позицији континуума чији су крајњи антиподи контрола и аутономија. Померање са позиције контроле ка што већем нивоу аутономије није могуће без слободе и еманципације, без обзира да ли се ради о оспособљавању за учење, живот или рад. Таквог савременог васпитања и образовања нема без васпитача који су развили професионалну аутономију. Због тога се снажно треба усмерити на садржинске промене у иницијалном образовању будућих васпитача, јер само професионално аутономни васпитачи могу бити носиоци промена које са собом носе савремене стратегије васпитања и образовања.
Савремене стратегије треба базирати на стандардима васпитања и образовања, водећи рачуна о хоризонталној и вертикалној повезаности стандарда различитих нивоа васпитања и образовања. Такве стратегије није могуће креирати на основу традиционалних схватања улога, школе, васпитача, наставе и образовања. Акцент треба ставити на процесе у којима се васпитаници перманентно оспособљавају како учити, како истраживати, како примењивати знање и како стварати. Савремено васпитање и образовање мора бити препознато по (само)учењу, (само)усмеревању, (само)рефлексији, јер само тако усмерени процеси васпитања и образовања ће развијати аутономију васпитаника и доприносити њиховом (само)оспосбљавању за будућност.
Кључне речи: васпитање, образовање, васпитаник, аутономија, оспособљавање, стратегија.
EDUCATION FOCUSED ON DEVELOPING THE STUDENTS AUTONOMY – TRAINING FOR THE FUTURE
Abstract: In the educational policies in our region, unique strategies of education that arise from the demands and changes brought by modern-day and that are focused on the future are not recognized as well as sufficiently visible. Starting from the modern definition that the general goal of upbringing is the development of general and professional competencies, necessary for learning, life and work in conditions of permanent social changes and accelerated scientific, technical and technological progress of humanity, the entire education should be directed towards training for the future. This can only be achieved through modern strategies of education that ensure the development of the autonomy of the pupils.
Student autonomy as a modern pedagogical term has broad definitions and meanings. In the process of education, each student is at a certain position on a continuum, the extreme antipodes of which are control and autonomy. Moving from a position of control to a greater level of autonomy is not possible without freedom and emancipation, regardless of whether it is about training for learning, life or work. Such modern upbringing and education cannot exist without educators who have developed professional autonomy. Therefore, there should be a strong focus on substantive changes in the initial education of future educators, because only professionally autonomous educators can be carriers of the changes that modern strategies of education bring with them.
Modern strategies should be based on standards of upbringing and education, taking into account the horizontal and vertical connection of standards of different levels of upbringing and education. Such strategies cannot be created on the basis of traditional understandings of roles, schools, educators, teaching and education. Emphasis should be placed on processes in which learners are permanently trained in how to learn, how to research, how to apply knowledge and how to create. Modern upbringing and education must be recognized for (self)learning, (self)direction, (self)reflection, because only such directed processes of upbringing and education will develop the autonomy of learners and contribute to their (self)training for the future.
Keywords: upbringing, education, pupil, autonomy, training, strategy.
ЛИТЕРАТУРА
Babić, J. (1996). Filozofski aspekti autonomije liĉnosti. Nastava i vaspitanje, Vol. 45, Br. 2, str. 212—220.
Bojović, D. (2004): Pojam vrline u Kantovoj filosofiji morala. U R. Kalik, R. Đorđević i N. Daković (ur.): Savremenost Kantove filozofije (str. 199—243). Sremski Karlovci: Krovovi.
Brown, K. W. & Ryan, R. M. (2003). The benefits of being present: Mindfulness and its role in psychological well-being. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 84, No. 4, 822—848.
Gašić-Pavišić, S. (1996). Autonomija ličnosti i vaspitanje. Beograd: Pedagoško društvo Srbije.
Golubović, Z. (2003). Princip moralnosti i princip slobode. Filozofija i društvo, Br. 21, 97—106.
Glasser (1998). Choice theory. New York: Harper Collins Publsihers.
Deci, E. L. & Ryan, R. M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human behavior. New York: Plenum.
Deci, E. L. & Ryan, R. M. (1987): The support of autonomy and the control of behavior. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 53, No. 6, 1024—1037.
Đerić, I., Bodroтa, B. i Lalić-Vučetić, N. (2012). Inicijativa i autonomna motivacija: pojam i razvojni kontekst. U J. Šefer i S. Ševkušić (prir.), Stvaralašvo, inicijativa i saradnja. Novi pristup obrazovanju. Prvi deo (str. 125-152). Beograd: Institut za pedagoška istrživanja.
Đorđević, J. (1996). Uvod: autonomija ličnosti i vaspitanje. U S. Gašić-Pavišić (ur.), Autonomija ličnosti i vaspitanje (str. 11—32). Beograd: Pedagoško društvo Srbije.
Đorđević, J. (2000). Reformni pedagoški pokreti u 20. veku. Beograd: Učiteljski fakultet i Naučna knjiga.
Enciklopedija političke kulture (1993). Beograd: Savremena administracija.
Eccles, J. S. & Midgley, C. (1989). Stage/environment fit: Developmentally appropriate classrooms for young adolescents. In R. E. Ames & C. Ames (Eds.), Research on motivation in education (pp. 139-186). New York: Academic Press.
Жиру, А. (2013). О критичкој педагогији. Београд: ЕДУКА д.о.о.
Zarrett, N. & Eccles, J. (2006). The passage to adulthood: Challenges of late adolescence. New Directions for Youth Development, Vol. 111, 13—28.
Klafki, W., Shulz, W., Cube, F. V., Moller, C., Winkel, R. & Blankertz, H. (1994). Didaktičke teorije. Zagreb: Educa.
Лалић-Вучетић, Н; Ђерић И. и Ђевић, Р. (2009). Ученичка аутономија и интерперсонални стил наставника у теорији самодетерминације. Зборник Института за педагошка истраживања, 41(2), 349—366.
Maslow, A. H. (1982). The journals of Abraham Maslow. Brattleboro, VT: Lewis.
Mikanović, B. (2011). Informalno obrazovanje u koncepciji cjeloživotnog učenja. U Vaspitanje za humane odnose problemi i perspektive, (564—573). Niš: Filozofski fakultet.
Микановић, Б. (2012). Циљеви, компетенције и исходи васпитања и образовања у савременој школи. У Школа као чинилац развоја националног и културног идентитета и проевропских вредности, (95—104). Јагодина: Педагошки факултет.
Mikanović, B. (2016). Naučni razvoj pedagogije i područja vaspitanja. Laktaši: GrafoMark.
Mikanović, B. (2017). Osnove pedagogije. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Микановић, Б. (2017). (Не)дисциплина у васпитању. Бања Лука: Филозофски факултет.
Obuhvatni rečnik psiholoških i psihoanalitičkih pojmova (1972). Beograd: Savremena administracija.
Oxford Advanced Learning Dictionary (2011). Oxford University Press.
Pavlović, Z. (2009). Vrednosti samoizražavanja u Srbiji – u potrazi za demokratskom političkom kulturom. Beograd: Institut društvenih nauka.
Pedagoški leksikon (1996). Beograd: Zavod za udţbenike i nastavna sredstva.
Piaget, J. (1948). The moral judgment of the child. Glencoe, IL: Free Press.
Polić, M. (1993). K’ filozofiji odgoja. Institut za pedagogijska istraživanja Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.
Potkonjak, N. (1996). Treća pedagogija – utopija ili stvarnost. U S. Gašić-Pavišić (ur.), Autonomija ličnosti i vaspitanje (str. 75-86). Beograd: Pedagoško društvo Srbije.
Potkonjak, N. M. (2000). XX vek – ni ‘vek deteta‘ ni vek pedagogije – ima nade – XXI vek. Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije.
Psihološki rečnik (1988). Beograd: Vuk Karadţić.
Rečnik psihologije (2000). Beograd: Stubovi kulture.
Roth, G., Assor, A., Niemiec, C. P., Ryan, R. M. & Deci, E. L. (2009). Self-determination theory: A macrotheory of human motivation, development and health. Canadian Psychology, Vol. 35, No. 2, 243—259.
Тадић, А. и Бодрошки Спариосу, Б. (2017). Васпитање као одговор на изазове савременог доба. У м. Станчић и др. (Ур.), Васпитање данас (19—25). Београд: Педагошко друштво Србије.
Trnavac, N. (2005). Školska pedagogija I. Beograd: Nauĉna knjiga – komerc.
Ferijer, A. (1935). Aktivna škola. Beograd: Geca Kon
Friedman, M. (2003). Autonomy, gender, politics. New York: Oxford University Press.
Freire, P. (1975). Pedagogy of the oppressed. London: Penguin Books.
Freire, P. (2001). Pedagogy of freedom: Ethics, democracy and civic courage. Rowman & Littlefield Publishers.
Frese, M., Kring, W., Soose, A. & Zempel, J. (1996). Personal initiative at work: Differences between east and west Germany. The Academy of Management Journal, Vol. 39, No. 1, 37—63.
Havelka, N. (1996). Pitanje odnosa autonomije nastavnika i autonomije učenika. Nastava i vaspitanje, Vol. 45, Br. 2, 293—308.
Havelka, N. (2000). Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za udţbenike i nastavna sredstva.
Džinović, V., Đević, R. i Đerić, I. (2013). Percepcije nastavnika o sopstvenoj incijativnosti: kolektivna inicijativnost spram liĉne inicijative. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, God. 45, Br. 2, 282—297.
