| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|
| ЗР ЈИК-01 | Др Марија Д. МИЉКОВИЋ, доцент, Филозофски факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини – Косовској Митровици |
 |
имејл-адреса: marija.miljkovic@pr.ac.rs  https://orcid.org/0009-0002-7234-2600 |
ГЕЈМИФИКАЦИЈА У НАСТАВИ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ПРИМЕРУ ЕПСКЕ ПЕСМЕ БОЈ НА МИШАРУ
Сажетак: Настава народне књижевности на секундарном нивоу образовања углавном се изводи на традиционалан начин те, услед својих карактеристика (велики број туђица/турцизама, архаизама, анахронизама и слично) ученицима бива изузетно тешка за разумевање (или потпуно неразумљива). Стога ће у овом раду бити истражене могућности примене гејмификације у настави народне књижевности на примеру епске песме Бој на Мишару. Коришћење елемената игре у наставном процесу може позитивно утицати на мотивацију ученика те поспешити додатно ангажовање за разумевање текста што би за позитивну консеквенцу имало трајније задржавање кључних информација. Како бисмо показали да гејмификација наставу чини динамичнијом и занимљивијом, осмислили смо неколико игара (асоцијације, ребусе, укрштеницу, осмосмерку, вешалице и квиз) које ћемо уз помоћ информационо-комуникационих технологија користити као наставни алат, у овом случају ученицима значајан и за повезивање градива из историје, географије (чак и биологије) са песмом коју обрађујемо, што ће, даље, допринети широј слици и дубљем разумевању песме. Овакав начин наставе ученика поставља у центар наставног процеса док наставник своју улогу главног извора знања замењује улогом фасилитатора и ученике подстиче на самостално истраживање и критичко промишљање, што је и циљ савремене наставе.
Кључне речи: гејмификација, информационо-комуникационе технологије, савремена настава, народна књижевност, Бој на Мишару.
GAMIFICATION IN TEACHING FOLK LITERATURE ON THE EXAMPLE OF THE EPIC POEM BOJ NA MISHARU
Abstract: The teaching of folk literature at the secondary level of education is mostly carried out in a traditional manner and, due to its characteristics (a large number of foreign/Turkic words, archaisms, anachronisms, etc.), is extremely difficult for students to understand (or completely incomprehensible). Therefore, this paper will explore the possibilities of applying gamification in teaching folk literature on the example of the epic poem Battle of the Mishar. The use of game elements in the teaching process can positively affect student motivation and promote additional engagement in understanding the text, which would have a positive consequence of longer-term retention of key information. In order to demonstrate that gamification makes teaching more dynamic and interesting, we have designed several games (associations, rebuses, crosswords, eight-way, hangers and quizzes) that we will use with the help of information and communication technologies as a teaching tool, in this case important for students to connect material from history, geography (and even biology) with the poem we are working on, which will further contribute to the broader picture and a deeper understanding of the poem. This way of teaching places students at the center of the teaching process, while the teacher replaces his role as the main source of knowledge with the role of facilitator and encourages students to engage in independent research and critical thinking, which is the goal of modern teaching.
Keywords: gamification, information and communication technologies, modern teaching, folk literature, Battle of the Mishar.
ЛИТЕРАТУРА
Божић, С. (2014). Примена интернета у настави књижевности ‒ ставови и поступања наставника. Philologia Mediana, 6, 529‒546.
Божић, С. (2016). Методички аспекти примене интернета у настави књижевности: предуслови, изазови, реализација. У: М. Ристић и А. Вујовић (ур.). Дидактичко-методички приступи и стратегије – подршка учењу и развоју деце. (70‒81). Београд: Учитељски факултет.
Вукановић, Н. (2017). Учење у уобичајеном и дигиталном окружењу. Наша школа, 3‒4, 99‒110.
Гејмификација. (2023). У: Оташевић и др., Речник нових речи (68). Београд: Институт за српски језик САНУ.
Ђерић, И., Малинић, Д. и Шефер Ј. (2017). Како унапредити процес иновирања школске праксе. Иновације у настави, XXX (4), 1‒13. doi: 10.5937/inovacije1704001D
Лалић Вучетић, Н. (2016). Могућности развијања мотивација за учење: перспектива наставника и ученика. Иновације у настави, XXIX (1), 1‒15.
Лалић-Вућетић, Н., Ђерић, И. и Ђевић, Р. (2009). Ученичка аутономија и интерперсонални стил наставника у теорији самодетерминације. Зборник Института за педагошка истраживања, 41 (2), 349‒366. DOI: 10.2298/ZIPI0902349L
Максић, С. (2021). Истине и заблуде о креативном учењу. Иновације у настави, XXXIV, 1, 1‒13.
Николић, Љ. и Милић, Б. (2007). Читанка са књижевнотеоријским појмовима за први разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Солеша, Б. (2017). Информационо-комуникациона технологија у настави књижевности. У: Маринковић, С. (ур.). Културно-потпорна средства у функцији наставе и учења. (433‒442). Ужице: Учитељски факултет.
Спасић, Ј. (2022). Језичке игре у уџбеницима српског језика за први разред основне школе. Иновације у настави, XXXV (4), 73‒84. DOI: 10.5937/inovacije2204073S
Стојановић, Б. (2011). Савремена наставна технологија и народна књижевност. Иновације у настави, XXIV, 2, 103‒109.
Стојановић, Б. (2014). Методички приступ делима народне књижевности. Годишњак Учитељског факултета у Врању, V, 415‒426.
Đurišić-Bojanović, M. (2001). Stavovi nastavnika prema problemima u nastavi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 33, 377‒388.
https://drustvosj.fil.bg.ac.rs/2025/01/16/program-66-republickog-zimskog-seminara/
https://workspace.google.com/products/forms/
https://webflow-dev.quizizz.com/homepage-au?lng=en
https://b.socrative.com/login/teacher/
https://www.institut.edu.rs/zivotna-skola-po-dostojevskom-2/
