| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|
| ИДН-01 | Др Саша С. МАРКОВИЋ, редовни професор, Педагошки факултет у Сомбору, Универзитет у Новом Саду |
имејл-адреса: milnik.markovic@gmail.com |
КУЛТУРА УЧЕЊА И КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ СРБА – ПОТРАГА ЗА „ПИТОМИНОМ“ И „ЗОНОМ ПАМЕТИ“
Сажетак: У потрази за културним идентитетом српског народа кроз процес дијалектичког суочавања учињеног и очекиваног у конкретним историјским догађајима, развијала су се суштинска одређења карактера која су утицала да се проблеми превазиђу или пред проблемима поклекне. Малобројни су се осмелили да о томе пишу свесни амбивалентности и противречности које се крију како у појединцу тако и у народу у целини. Међу њима, можда су и најзначајнији Јован Цвијић и Исидора Секулић. Посвећени померању сазнајних домета, током читавог свог живота, они су својеврстан пример наратива културе учења која је, због посвећености и угледу, одсудно занимљива и данас. Тако је, у једном тренутку свог истраживачког опуса, Цвијић изразио став да је карактер српског народа заснован на „питомини“ која ублажава искључивости, како географске, тако и друштвене. Испоставило се да је у последње забележеној аудио изјави, Исидора Секулић закључила да је српском народу, у тренуцима изазова потребна „зона памети“ која ће довести до „мирне коегзистенције и мирне коесенције.“ Ово стање дубоко и суштински проистиче из образовања чија је свакодневница „култура учења“ која развија толеранцију, трпељивост у агрументованом дијалогу различитости. Поменута култура учења, која на овај начин траје, традиционална је и актуелна истовремено, уз сво уважавање дигиталног света и вештачке интелигенције које наступају у „цунами“ стилу.
Кључне речи: култура учења, идентитет, образовање, вредност, Срби.
THE CULTURE OF LEARNING AND THE CULTURAL IDENTITY OF SERBS – THE SEARCH FOR THE „DOMESTIC“ THE „ZONE OF MEMORY“
Abstract: In the search for the cultural identity of the Serbian people through the process of dialectical confrontation of what has been done and what is expected in specific historical events, essential character traits developed that influenced the overcoming of problems or the surrender to them. Aware of the ambivalence and contradictions that lie hidden both in the individual and in the people as a whole few dared to write about it. Among them, perhaps the most significant are Jovan Cvijić and Isidora Sekulić. Dedicated to advancing the boundaries of knowledge throughout their lives, they are a unique example of the narrative of a culture of learning that, due to their dedication and reputation, is still of great interest today. Thus, at one point in his research opus, Cvijić expressed the view that the character of the Serbian people is based on “domesticity” that mitigates exclusivity, both geographical and social. It turned out that in the last recorded audio statement, Isidora Sekulić concluded that the Serbian people, in moments of challenge, need a “zone of intelligence” that will lead to “peaceful coexistence and peaceful coherence.” This state of affairs deeply and essentially stems from an education whose everyday life is a “culture of learning” that develops tolerance, patience in an argumentative dialogue of diversity. The aforementioned culture of learning, which endures in this way, is traditional and current at the same time, with all due respect for the digital world and artificial intelligence that are emerging in a “tsunami” style.
Keywords: learning culture, identity, education, value, Serbs.
