| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|||||
| ПИП-02 |
|
ОБРАЗОВАЊЕ НА РАСКРШЋУ: ДА ЛИ НОВЕ ПАРАДИГМЕ МИЈЕЊАЈУ ДЈЕТИЊСТВО?
Сажетак: Једна од кључних тема за расправу јесте концепт промјене и промјенљивости, односно начин на који те промјене утичу на простор и вријеме у којем живимо, као и начин на који их разумијемо. Посматрамо ли конкретан проблем из историјске перспективе, можемо уочити одређене законитости које карактеришу специфичне историјске периоде, укључујући тачно вријеме и мјесто у којима су се одређена схватања развила. Основна парадигма друштвених наука заснива се на анализи свих друштвених аспеката и промјена у друштву. Међутим, ставови и потребе појединих локалних друштвених група (националних држава) поступно се асимилирају или нестају под притиском глобалних друштвених процеса. У овом раду настојали смо да прикажемо како промјене друштвених парадигми утичу на курикулуме раног образовања. Полазимо од основне претпоставке да квалитетан курикулум раног образовања захтијева јасно филозофско опредјељење у дефинисању појма дјетета и дјетињства, при чему је кључно укључивање елемената холистичког приступа и стабилних упоришних тачака које се не би смјеле радикално мијењати током времена. Кључно питање јесте који су изазови у 21. вијеку и како они обликују нове парадигме у разумијевању друштвених процеса, укључујући образовање. Чини се да је 21. вијек донио нове изазове у развоју друштвеног и образовног окружења, захтијевајући прилагођавање постојећих модела и концепата у складу с динамичним промјенама савременог друштва.
Кључне ријечи: друштвене парадигме, рано образовање, курикулум.
EDUCATION AT THE CROSSROADS: ARE NEW PARADIGMS CHANGING CHILDHOOD?
Abstract: One of the key topics for discussion is the concept of change and changeability, specifically how these changes affect the space and time in which we live and how we understand them. If we examine a specific issue from a historical perspective, we can identify certain regularities that characterize specific historical periods, including the exact time and place in which particular understandings developed. The fundamental paradigm of social sciences is based on the analysis of all social aspects and changes within society. However, the views and needs of specific local social groups (nation-states) gradually assimilate or disappear under the pressure of global social processes. In this paper, we have aimed to demonstrate how changes in social paradigms influence early education curricula. We start from the basic premise that a high-quality early education curriculum requires a clear philosophical stance in defining the concept of the child and childhood, which should include elements of a holistic approach and stable reference points that should not radically change over time. A crucial question is what the challenges of the 21st century are and how they shape new paradigms in understanding social processes, including education. It appears that the 21st century has brought new challenges in the development of the social and educational environment, requiring the adaptation of existing models and concepts in line with the dynamic changes of contemporary society.
Keywords: social paradigms, early education, curriculum.
