| Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА |
|
| ПИП-13 | Др Илинка Б. МУШИКИЋ ПОПОВИЋ, ванредни професор, Филозофски факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини – Косовској Митровици |
имејл-адреса: ilinka.musikic@pr.ac.rs https://orcid.org/0000-0002-8001-5557 |
ТЕНДЕНЦИЈЕ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Сажетак: Савремено друштво одликују нагле промене у свим сферама живота и рада. Намера нашегприлога о образовању, које познаје савремени систем васпитања и образовања у Републици Србији, као и педагошка теорија и пракса, је да укаже на неопходност обавезног образовања. Образовање доприноси усвајању нових знања, очувању постојећих и развијању професионалних вештина. Дакле, издвајају сe три значајне форме образовања (формално, неформално, информално) које су међусобно повезaне, допуњују се и заједно чине хомогену целину, којa се назива концептом целоживотног образовања (перманентно образовање). Основни циљ је упознавање јавности са значајем образовања, као једном од главних питања педагогије, а посебно оних форми које нису предмет институционалног –школског образовања и васпитања, већ се тичу активности сваке људске јединке кроз време трајања живота. У савременом друштву, истиче се важност неформалног образовања, јер оно представља један од битних темеља образовања у целини. Другим речима, неформално образовање преставља неопходну допуну свега онога шо се у образовању и васпитању објективно није могло постићи у институцијама система – школама. Тај вид образовања, у складу са личним интересовањима и могућностима остварује сваки појединац кроз разне организоване облике образовања, изван институција образовања. За разлику од тог вида образовања, информално образовање је самоиницијативна активност кроз коју сваки појединац, на разним тачкама свог животног кретања остварује, стичући на тај начин додатна знања, вештине и навике.Наиме, брзи развој науке, посебно технике и технологија, пре свега информациона технологија, траже од сваког појединца стално, а то значи перманентно – целоживотно образовање. Једино таквим приступом човек може, донекле, пратити сва достигнућа у савременом и будућем окружењу. Једну, битну појединост, ма колико она била позната,желим посебно да потенцирамо: на почетку 20. века несразмеран број грађана наше земљебио је алфабетски неписмен. Захваљујући формалном – институционалном васпитању иобразовању, као и неформалном и информалном, односно перманентном, целоживотном образовању, проблем описмењавања становништва је савладан. Многи аутори, с правом, указују на важност образовања свих чланова друштвене заједнице, без обзира на узраст, позицију у друштву или професију којом се баве. Духовно и менталностање сваке индивидуе није везано искључиво за године старости, већ за жељу и могућност образовања, стицање нових знања и њихову имплементацију у животу и раду.
Кључне речи: образовање, васпитање, формално, неформално, информално, перманентнообразовање.
TENDENCIES OF COMPULSORY EDUCATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Abstract: Modern society is characterized by sudden changes in all spheres of life and work. The intention of our article on education, which is based on the modern system of upbringing and education in the Republic of Serbia, as well as pedagogical theory and practice, is to point out the necessity of compulsory education. Education contributes to the acquisition of new knowledge, the preservation of existing ones and the development of professional skills. There fore, three significant forms of education (formal, non-formal, informal) are distinguished, which are interconnected, complement each other and together form a homogeneous whole, which is called the concept of lifelong education (permanent education). The main goal is to familiarize the public with the importance of education, as one of the main issues of pedagogy, especially those forms that are not the subject of institutional – school education and upbringing, but rather concern the activities of every human being throughout their life. This type of education, in accordance with personal interests and opportunities, is achieved by each individual through various organized forms of education, outside of educational institutions. Unlike this type of education, informal education is a self-initiated activity through which each individual, at various points in their life journey, achieves, thus acquiring additional knowledge, skills and habits. Namely, the rapid development of science, especially techniques and technologies, primarily information technology, requires constant, and that means permanent – lifelong education from every individual. Only with such an approach can a person, to some extent, keep up with all the achievements in the contemporary and future environment. One, important detail, no matter how well-known it may be, I would like to emphasize: at the beginning of the 20th century, a disproportionate number of citizens of our country were illiterate. Thanks to formal – institutional upbringing and education, as well as non-formal and informal, i.e. permanent, lifelong education, the problem of literacy of the population has been overcome. Many authors, rightly, point out the importance of education for all members of a social community, regardless of age, position in society, or profession. The spiritual and mental state of each individual is not related exclusively to age, but to the desire and possibility of education, the acquisition of new knowledge and their implementation in life and work.
Keywords: education, upbringing, formal, non-formal, informal, continuing education.
