ПИП-17

Међународни научни скуп: СТРАТЕГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА
ПИП-17	Кристина В. РАЈКОВИЋ МИЛЕНКОВИЋ, докторанд,  Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију ФАСПЕР, Универзитет у Београду
	имејл-адреса: rajkovick13@gmail.com

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ – ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ

Сажетак: Заговорници инклузивног образовања су дуги низ година истицали потребу за усвајањем права оједнаком образовању за сву децу, без обзира на њихов здравствени статус, етичку и религијску припадност, имовинско стање и способности. Позивајући се на моралну исправност и максимизацију бенефита у целокупном образовном систем, резултирало је доношењем значајног међународног документа и на нашим просторима, при чему је развој инклузивног образовања од 2009. године подржан новом легислативом. Инклузивно образовање представља процес који настоји да одговори на различитост потреба свих ученика путем повећања учешћа у учењу и заједницама, као и смањењу искључености у оквиру образовања. Инклузивно образовање подразумева измене и модификације садржаја, приступа, структураи стратегија, са заједничком визијом која обухвата сву децу и уверењем да држава има одговорност дасваком детету омогући образовање. Међутим, упркос законској подлози за процес развоја инклузивног образовања, недовољно пажње се посвећује имплементацији постојећих закона. Бројни изазови који стојена путу инклузивном образовању се крећу од неразумевања друштва и неприхватања нових образовних приступа, преко недовољне припремљености наставника за рад са децом са развојним сметњама, дофизичких баријера у школским установама и недостатка асистивне технологије. Насупрот тога, идентификована је и спремност друштва за њихово уклањање и могућност проналаска решења. С тим увези, стратегије за унапређивање инклузивног образовања подразумевају успостављање нових структурана националном, локалном и школском нивоу; обуке и унапређивање вештина наставника, обезбеђивање додатних финансијских средстава усмерених на развој школа, развој мрежа подршке и јавне промоције.Такође, од посебног значаја је истаћи потребу за ангажовањем дефектолога у редовним школама, чија подршка представља незаобилазну карику у овом процесу. Имајући у виду ове податке, процес унапређивања инклузивне школске праксе подразумева крупне промене на више различитих нивоа, при чему је акценат на изградњи образовног система на заједничким вредностима у коме ће се створити квалитетни услови за учење, неопходни за унапређивање дугорочних циљева образовања сваког детета на нашим просторима.

Кључне речи: инклузивно образовање, стратегије, унапређење.

STRATEGIES FOR IMPROVING INCLUSIVE EDUCATION IN SERBIA-CHALLENGES AND OPPORTUNITIES

Abstract: Proponents of inclusive education have for many years stressed the need for the adoption of the right to equal education for all children, regardless of their health status, ethnical and religious affiliation, property status and abilities. Referring to moral correctness and maximization of benefits in the entire educational system, it resulted in the adoption of an important international document in our region, where the development of inclusive education has been supported by new legislation since 2009.Inclusive education is a process that takes into account and responds to the diversity of the need of all students by increasing participation in learning and communities, as well as reducing exclusion within education. Inclusive education implies changes and modifications of content, approaches, structures and strategies, with the belief that the states has the responsibility to provide education to every child. However, despite the legal basis for the process of creating inclusive education, insufficient attention is paid to the implementation of existing laws. Numerous challenges that stand on the way of inclusive education range from society mis understanding and rejection of new educational approaches, trough insufficient preparation of teachers to work with children with developmental disabilities, to the physical barriers in school institutions and lack of assistive technology. On the contrary, the readiness of the society for their removal them and the possibility of finding a solution were also identified. In this regard, strategies for improving inclusive education imply the establishment of new structures at the national, local and school level; by training and improving skills of teachers, providing additional financial resources aimed at the development of school, the development of support network and public promotion. Also, it is of particular importance to point out the need to engage special educator in regular schools, whose support is an indispensable link in this process. Bearing to mind this information`s, the process of improving inclusive school practice implies major changes at several different levels, such as the emphasis on building an educational system based on common values, in which quality conditions for learning will be created, necessary for the improvement of the long-term goals of the education of every child in our region.

Keywords: inclusive education, strategies, improvement.